Na današnji dan 1790. godine preminuo je Bendžamin Frenklin, jedan od najsvestranijih umova u istoriji, čiji su eksperimenti sa elektricitetom transformisali ovo polje iz salonske zabave u ozbiljnu fizičku nauku. Frenklin je prvi postavio teoriju o očuvanju naelektrisanja i uveo termine "pozitivno" i "negativno" koji se i danas koriste. Njegov najpoznatiji ogled sa zmajem tokom oluje dokazao je da su munje zapravo električno pražnjenje u atmosferi, što je direktno dovelo do izuma gromobrana.
Naučna osnova njegovog najvažnijeg praktičnog pronalaska leži u svojstvu šiljastih provodnika da koncentrišu električno polje na svom vrhu, olakšavajući jonizaciju vazduha i usmereno pražnjenje energije oblaka ka zemlji.
Glavna formula (Kulonov zakon - osnova elektrostatike):
$$ F = k \cdot \frac{|q_1 \cdot q_2|}{r^2} $$
U ovoj jednačini, $F$ predstavlja privlačnu ili odbojnu silu između dva naelektrisanja ($q_1$ i $q_2$), $k$ je Kulonova konstanta, a $r$ je međusobna udaljenost. Iako je Kulon kasnije formalizovao ovaj zakon, Frenklinova istraživanja o sili i kretanju naelektrisanja bila su ključna za njegovo definisanje.
Frenklinov rad do 1790. godine obuhvatao je i istraživanja Golfske struje, izum bifokalnih naočara i kamin sa efikasnijim sagorevanjem, ali je njegova "ukroćena munja" ostala simbol trijumfa razuma nad prirodnim nepogodama. On je dokazao da se prirodne pojave, ma koliko delovale zastrašujuće, mogu objasniti i kontrolisati kroz sistematično posmatranje i primenu fizičkih zakona, čime je postao jedan od stubova moderne nauke.
